Мања слова Већа слова РСС

Директорати у Министарству

 
 
 
 

Љ.Ј.

МПА

 

>

Интервју министра правде Мираша Радовића дневном листу "Побједа" од 21. јануара 2008. године

Датум објаве: 21.01.2008 16:58 | Аутор: Говори и Изјаве

Испис Штампај страницу


НН: ИНТЕРВЈУ: МИРАШ РАДОВИЋ, МИНИСТАР ПРАВДЕ

Н: НЕМА ОПРАВДАЊА ЗА ДУГО ТРАЈАЊЕ СУДСКИХ ПРОЦЕСА
Подгорица, 20. јануара - Црногорски парламент ускоро ће усвојити Предлог закона о судском савјету, који ће према новом Уставу Црне Горе бирати судије и предсједнике судова, најавио је црногорски министар правде Мираш Радовић.
- Овим законом предвиђене су многе мјере из недавно усвојеног Акционог плана за спровођење Стратегије реформе правосуђа, које су усмјерене на јачање независности и самосталности црногорског правосудног система. Црна Гора у наредном периоду треба да оствари значајне помаке на овом плану, јер само стварањем поузданог и ефикасног судства, може се обезбиједити владавина права и оснажити борба против корупције и организованог криминала, што су кључни фактори за напредак земље ка европским и евроатлантским интеграцијама, казао је Радовић у интервјуу за Побједу.
- У посљедњем извјештају Европске комисије о оствареном напретку Црне Горе констатован је висок степен политичког утицаја на правосудни систем. Да ли ће инплементација новог Устава, којим се дефинише избор судског и тужилачког савјета, односно судија и тужилаца, обезбиједити независност црногорског правосуђа?
- Тврдње о постојању политичког утицаја на судску власт базиране су на ранијем уставном рјешењу да парламент бира судије и предсједнике судова. Новим уставним рјешењем, да судије бира Судски савјет, стварају се претпоставке за јачање независности судства. Савјет ће утврђивати критеријуме за одабир судија, њихово напредовање и вредновање. Након доношења закона, судски савјет ће ближе дефинисати критеријуме који се тичу стручности, интегритета, одговорности и ефикасности судија и предсједника судова. Аналогно томе, поступиће се и у случају државне тужилачке организације.
Иако, према новом Уставу, чланове Тужилачког савјета бира Скупштина, треба очекивати ће се то тужилачко тијело у будућем раду придржавати критеријума који буду утврђени за избор тужилаца, а који ће се односити на стручност, кредибилитет, ефикасност и одговорност. Стога, сматрам да се досљедном примјеном Устава и закона може постићи елиминација политичког утицаја на рад судова.
- У судству, према иностраним и домаћим анализама, постоји висок степен корупције. Да ли црногорско судство има снаге да се избори са овом појавом?
- Наводи о високом степену корупције у судству више су засновани на перцепцији ове изразито негативне друштвене појаве, него на конкретним анализима. Анализе се могу темељити само на процесуираним случајевима. Овим не оспоравам тврдњу о постојању корупције, али вјерујем да проблем није више изражен него у другим земљама. Мишљења сам да је перцепцији о високом степену корупције доприносило укупно негативно стање у црногорском судству, односно његова неефикасност и недовољна организованост на пољу залагања да се грађани увјере да се у једнаким случајевима једнако поступа. У овом тренутку стварају се претпоставке да се отклоне недостаци у раду судова, како би се и сама судска власт одупрла корупцији у властитим редовима. Са афирмацијом уставног начела о обавези Врховног суда да обезбиједи јединствену примјену закона, досљедним остваривањем фунцкије Судског савјета у праћењу рада судова и са подизањем нивоа ефикасности и ефективности у судовима, стварају се претпоставке за превентивно дјеловање према корупцији у судству. С друге стране, кроз могућност проширење примјене мјера тајног надзора, која ће бити предвиђена новим Закоником о кривичном поступку, допринијеће се откривању појаве корупције у свим облицима друштвеног дјеловања и активирању репресивног апарата да се она сузбије.
У Црној Гори имамо процесуираних поступака који се односе на кривична дјела корупције уопште, али ја немам њихову потпуну анализу. То ће се конкретније знати у наредном периоду, јер је нови предсједник Врховног суда Весна Меденица наложила судовима да се ти предмети, као и они из области организованог криминала, окончају у што краћем року.
- Ефикасност је болна тачка нашег правосудног система. Да ли ће нови закон о суђењу у разумном року допринијети да се то стање поправи и избјегну вишегодишњи судски процеси, чак и за неке, лаички посматрано, веома просте судске случајеве?
- У овом тренутку заиста је незадовољавајућа ефикасност у раду судова. Она се огледа у дуготрајним судским поступцима и многим заосталим предметима. Доношењем закона о суђењу у разумном року и његова досљедна примјена биће важна полуга у подизању нивоа ефикасности. Предвидјели смо и доношење новог Законика о кривично-правном поступку, којим ће се истрага измјестити из судова и препустити државној тужилачкој организацији. На овај начин ствара се могућност подјеле улога у самој истрази и квалитетнијег рјешавања случајева. Планирана је израда програма за рјешавање заосталих судских предмета, као и растерећење судија од административног рада. Важан корак у подизању ефективности судова требао би да буде и подстицање на алтернативно рјешавање спорова вансудским путем, кроз посредовање и арбитражне поступке.
- Да ли црногорско правосуђе има довољно капацитета да изнесе цјелокупну реформу. Како функционише Центар за едукацију носилаца правосудне функције?
- Сви државни органи морају се активирати на јачању својих административних капацитета и људских ресурса како би на задовољавајући начин и очекиваном динамиком савлађивали реформске процесе који су услов европског пута Црне Горе.
У правосудним органима су прихваћене бројне међународне обавезе, а нарочито оне које захтијевају прихватање европских правосудних стандарда. То подразумијева, не теоријски приступ стандардима, већ њихову дјелотворну примјену. Обука носилаца правосудне функције у том смислу је битан услов да успију реформски процеси и да правосуђе пружи квалитетну заштиту људских права. У томе Центар за обуку судија треба да одигра велику улогу, јер се потребе за едукацијом интензивирају.
- Да ли се поправља материјални статус носиоца правосудних функција?
- Почетком прошле године донијели смо Закон о зарадама и другим примањима носилаца правосудних и уставно-судских функција, којим су њихови коефицијенти изједначени са коефицијентима носилаца високих функција у другим органима власти. Између осталог, имају и право на додатак на плату од 30 одсто. Доношењем овог Закона, али и са укупним економским просперитетом у наредном периоду, вјерујем да ће материјални положај носилаца правосудних функција бити само бољи.

Америчка искуства добродошла

- Шта мислите о најави амбасадора САД Родерика Мура, да ће амерички државни тужилац доћи у Подгорицу како би помогао црногорским властима да се починиоци кривичних дјела организованог криминала и корупције пошаљу у затвор?
- Свака помоћ на плану јачања борбе против корупције и организованог криминала нам је добродошла, а искуства Сједињених Америчких Држава, које остварују висок степен успјеха у овој области, биће нам од велике користи. Чињеница је да ове опасне друштвене појаве које представљају глобалан проблем захтијевају адекватан одговор, не једне, већ свих држава. Зато се против корупције и организованог криминала можемо борити само уз постојање сарадње са другим државама и међународним организацијама. У том контексту видим најављену мисију искусног америчког тужиоца, чија канцеларија би била лоцирана у америчкој амбасади у Подгорици. Такав вид помоћи већ је пружен неким земљама у региону и имао је позитивне резултате. Наравно, не може се очекивати да би ангажовани тужилац био инволвиран у непосредно спровођење радњи у појединим правосудним предметима, јер та активност припада само надлежним правосудним органинима, али његова искуства у погледу техника и метода на откривању тешких кривичних дјела, била би од великог значаја. Колико сам ја упознат, долазак америчког тужиоца у Црну Гору очекује се средином године.
Бројни приговори

- Из европских институција се, између осталог, упозорава да дужина трајања судског процеса у случају депортације Муслимана изазива забринутост. Да ли се назире крај рјешавању тог и осталих случајева везаних за евентуалне ратне злочине?
- Не треба тражити било какво оправдање у неефикасности судова, јер држава је дужна да организује правосудни систем тако да он обезбиједи квалитетну и брзу заштиту људских права. Заиста се чују бројни приговори са националног и међународног нивоа о дугом трајању судских поступака који су везани за случај депортације Муслимана из 1992. године. Сигуран сам да је осјетљивост ових поступака налагала да судови са више ревности приступе њиховом рјешавању, јер једино правосуђу припада надлежност да разјасни кривично правне аспекте поменутог догађаја и да одлучи о основаности захтјева за накнаду штете жртава, односно њихових блиских сродника. Због тога очекујем да ће судови у блиској будућности имати ово у виду и дати приоритет рјешавању ових предмета, и то не само предмета који су везани за поменути догађај, већ и других из области ратних злочина. Од њих се очекује да на квалитетан начин примијене национално и међународно право, јер само такав приступ може допринијети подизању кредибилитета црногорског правосуђа.
И. Анђелић